...

Na Veliku subotu čeka vas ekipa Šarenice, u studiju punom prijatelja iz cele Srbije!... Iz sela Donja Bukovica dolaze nam Tadići, da vidimo šta vredne ruke gazdinstva sve prave... od dimljenih sireva do kajmaka. Podržavamo crtane filmove i jedan festival koji ih čuva! Videćete kako izgleda kaktus od 300 kilograma i u čemu je tajna dugog života cikas palme koja datira iz perioda dinosaurusa. O knjizi Moj krst moja priča i životu Dušana Dude Ivkovića pričamo sa novinarom Aleksandrom Miletićem. Pevaju nam Danica Krstić, Milena Lazarević Popović i Bojan Veličković. RTS 1 od 9 časova, čekamo vas.

Igrani film za decu Put - sila nade je priča o dečaku Amiru i njegovom starijem bratu Saberu.... Oni su sa svojim roditeljima napustili svoju zemlju zbog ratnih sukoba. Na tom putu im se desio brodolom i kada su dečake izvukli iz vode, više nisu znali gde su im roditelji. Dva brata, sa grupom izbeglica, sami nastavljaju put, ali veruju da će opet sresti roditelje na adresi u Nemačkoj koju čuvaju u malom plavom termosu. Na granici sa Srbijom, u strahu da će im oduzeti termos sa adresom oni beže od policije. Stariji brat, Saber, dobija groznicu i oni se skrivaju na lokalnoj farmi gde živi dečak Miloš sa svojom roditeljima i tek rođenom bebom. Dok Sabera lomi groznica, Amir, mlađi brat, sprijatelji se sa Milošem, koji je opredeljen da im pomogne i ne oda da se tu kriju. Amir i Miloš su vršnjaci i uživaju u svom tajnom druženju. Miloševa mama ipak otkrije njihovu tajnu i braća, u strahu da ih ne zaustave na njihovom putu, prisiljena su da krenu dalje.

Epizoda 7: Podrška ili pritisak... Podrška deci u svim njihovim aktivnostima i sferama života jako je važna. Ona im pomaže da razviju samoupozdanje, izgrade empatiju i dobre međuljudske odnose. Ali, da li nekada podrška može da preraste u pritisak? I postoje li situacije kada je taj deci omraženi pritisak ustvari neophodan? O tome je psihološkinja Ana Mirković razgovarala sa porodicama Radovanović i Lazić u epizodi Podrška ili pritisak koja se premijerno emituje u subotu 04. maja od 12.30 na RTS 1. Ekipu serije čine: voditelj i scenarista Ana Mirković, glavni koordinator projekta i odgovorni urednik Redakcije školskog programa Nevena Mladenović Blagojević, producent Dragana Bogdanović, dizajner zvuka Srđan Filipović, montažeri Milan Krsteski i Stanko Pović, direktor fotografije Sima Dimitrić, urednik serije Tamara Vešković i reditelj Milan Jovanović.

Vremešna lepotica u klisuri Mileševke, spokojno je ušla u deveti vek. Bela i skladna, odavno se uzdigla u vremenu, dostojanstvena u veri koju svedoči. I više od 800 puta, o Vaskrsu, pronosi radost Hristovog vaskrsnuća.... Ostavljajući ovo graditeljsko delo svom narodu, njen ktitor, princ, a potom kralj Vladislav, sin Stefana Prvovenčanog, ispunio je zapovest da svetli svetlost pred ljudima, da se vide dobra dela i proslavi Otac na nebesima. Uradio je to tako, da mu se zasluge moraju priznati – za monumentalnu, raskošnu arhitekturu, za bogatstva kojima je hram obdario, za freske i ikone, za molitve monaške koje su je ispunile, živu vezu predaka i potomaka, za potvrdu, da je ovde mesto, na kome se u zagrljaju sreću višnje i zemaljske sile. Lepota se uselila pod kupole hrama - a jedna scena „Mironosice na Hristovom grobu” se posebno ističe – smeštena iznad kivota kralja Vladislava, prikazuje Arhađela Gavrila koji mironosicama pokazuje plaštanicu u praznom Hristovom grobu, i objavljuje radosnu vest o NJegovom vaskrsenju. Mileševski „Beli anđeo” vremenom je postao, ne samo glasnik sreće, već i simbol vrhunskih umetničkih dostignuća freskoslikarstva tog doba. Na zidovima od sige, na svežem malteru, nama nepoznati umetnik, u 13. veku ostavio je trag bez premca u srednjovekovnoj umetnosti, posvetivši svoje delo Gospodu i ljudima. I kada se sve gubilo, anđeo Hristov, objavljivao je vaskrsenje i lepotu nebesku. Mileševa je rušena i paljena u više navrata. Ostalo je zabeleženo da je graditeljski vaskrsla osmi put, kada su u vreme velike obnove, od 1863. do 1868, neimari radili pod oružjem, uz bdenje i žrtvovanje, jer je, uprkos dozvoli bosanskog vezira Topal-paše, bilo mnogo Osmanlija koji su obnovu želeli da spreče. Prilikom restauracije, izronio je tada „Beli anđeo”, živopis koji je u davnom 16. veku bio prekriven novom freskom, kasnije uništenom u požaru. I upravo je ta freska, prihvativši oganj, sačuvala ovu prethodnu. Urednik serijala: Jelena Božović Snimatelj: Duško Perić Montaža: Goran Damljanović.

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.... Ali, biće predstavljena i dva važna događaja koja su obeležila dane uoči Vaskrsa. Naime, u toku reparacije živopisa u crkvi Sv. Nikole u manastiru Bukovo, na kojima su bile freske iz 1902. godine, ispod tog sloja pojavile su se srednjevekovne freske i gledaoci će imati priliku da vide kako izgledaju u toku rekonstrukcije, a iguman Kozma svedoči o ushićenju kada se prvi lik pojavio i kako je na osnovu dela lica odmah bilo jasno da je reč o svetom Jovanu Zlatoustu. Uz to, u manastir Bukovo su posle 120 godina vraćene slike za koje se mislilo da su zauvek izgubljene. Reč je o delima slikara Rafaila Momčilovića na kojima su naslikane autohtone vrste grožđa iz ovog kraja za potrebe međunarodnog sajma vina u Parizu. Slike nikada nisu stigle tamo i izgubio im se svaki trag. Tako je bilo do nedavno kada je dr Gordana Popović, stručnjak u Evropskoj komisiji u Briselu, na jednoj aukciji videla te slike i kupila ih, da bi tek onda otkrila da su nastale u njenom rodnom Negotinu. I ne samo to nego u manastiru u kome su joj roditelji venčani, a najstariji sin kršten i da je slikar koji ih je uradio kanonizovan od strane SrpskePravoslavne Crkve zbog mučeničke smrti, i da se sveti Rafail obeležava 3. septembra, koji je datum njenog rođenja. Slike su posle tog dugog putovanja donete na mesto gde su i nastale i posetioci manastira Bukovo će moći da ih vide u nekom narednom periodu. U manastiru Vratna dočekala nas je monahinja Anastasija uz zanimljivu priču kako je grad zamenila prirodom i zasadila polja lavande u kojima sada uživaju svi posetioci ovog manastira. Takođe, kako se i sa kojim sve poteškoćama susrela u manastirskom životu, a gledaocima će vladika timočki Ilarion čestitati praznik uz tradicionalni pozdrav Hristos vaskrese. Autor Tanja Peternek Aleksić.

Romi su obogatili muziku i ples mnogih naroda, uneli u njih novi ritam, živost i dušu.... U Španiji, flamengu su podarili strast i kolorit. U Mađarskoj su u čardaš uneli novu krv i novi ritam. U Rusiji, balalajci su udahnuli novu dušu. U Vojvodini, u strune tambure utkali su svoje emocije, a na jugu Srbije trubi dali novi žar i nove zvuke. Pre 70 godina nastala je njihova najčuvenija pesma „Đelem, đelem”, a iduće godine navršava se pola veka otkako je ta kompozicija zvanično proglašena himnom svih Roma sveta. Ta pesma govori o progonu i stradanju Roma u Drugom svetskom ratu. Reči te pesme nastale su među Romima koji su bili zatočeni u koncentracionim logorima Nezavisne države Hrvatske. Suočeni sa svakodnevnim stradanjima svog naroda u tim logorima, Romi su se, od zla i smrti, branili pesmom. Romi su vekovima bili narod bez adrese, drum im je bio jedini dom, a nebo jedini krov. I pored toga što su bez svoje države i teritorije i pored vekovnih progona, lutanja i utapanja u druge narode, Romi su i posle hiljadu godina takvog načina života uspeli da sačuvaju svoj jezik, kulturu, običaje i muziku koja je neodvojiv deo njihovog života. Osim u muzici, Romi su ostavili velikog traga i u drugim sferama umetnosti, u filmu, pozorištu i slikarstvu i u tim oblastima podarili velika imena od Čarlija Čaplina, Pikasa pa do Jula Brinera. O vekovnom bitisanju Roma na ovim prostorima, kroz priču o njihovoj himni i muzici, govori novo izdanje Kvadrature kruga. Urednik: Branko Stanković Snimatelj: Darko Bursać Montaža: Marija Baronijan Šašić.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.Uz ovaj, najpopularniji porodični kviz, gledaoci navijajući za svoje favorite ujedno proveravaju i svoje znanje....

Deveta epizoda: Upad SAJ-a u blindirani stan biva opozvan u poslednjem trenutku, jer Malić tvrdi da je minirao vrata stana, te da će svi odleteti u vazduh.... Tenzija splasne, i uprava policije odliučuje da dopusti Tanasiju i Milošu da iskoriste Malićevu majku kao posrednika u pregovaranju. Tanasije je obuči na brzinu na koji način da razgovara sinom. Dok Malić ima potresni razgovar sa majkom u kojem se praktično oprašta od nje, komanda policije odlučuje da ne srlja sa upadom u stan, i pored toga što su uz pomoć pasa otkrili da stan nije miniran, jer bi ugrozili živote policajaca, a nema talaca pa nema ni opravdanja za akciju. Shvatamo da se i na njih iz političkog vrha vrši pritisak za brzo rešenje situacije. Scenario potpisuju Petar Ristovski i Vladimir Ćosić. Glavne uloge su dodeljene Minji Peković, Jovanu Belobrkoviću, Draganu Boži Marjanoviću, Milošu Đorđeviću, Lazaru Ristovskom i Tamari Šustić.

Zbog masovnog ubistva, prošle godine, dva srpska sela, ostaće zapisana u analima naše i međunarodne kriminalistike.... Malo Orašje i Dubona. Atari u Smederevskom i Mladenovačkom kraju, koji ne zaboravljaju 4. maj 2023. godine. Tada je ubijeno 9 mladih osoba, a ranjeno njih 12. Zbog ubistva, uhapšen je i optužen U.B., koji je priznao da je pucao. Kao mlađem punoletniku, zaprećena mu je kazna zatvora od 20 godina. Kako danas žive ta dva mesta? Kako pamte noć kada su u školskom dvorištu nastradali Milan, Kristina, Dalibor, a na Ravnom Gaju, pored fudbalskog terena, Petar, Nemanja, Lazar, Marko, Aleksandar i najmlađi Nikola, koji nije imao ni punih 15 godina? Zašto su porodice nastradalih odlučile da svedoče? Kako čuvaju sećanje na nastradale? Koja pitanja postavljaju ranjeni? Zna li javnost dovoljno, šta se i kako desilo? Ko su bili momci i devojka starosti od 15 do 25 godina? O tome, u dokumentarnom filmu RTS-a Oni nisu inicijali. Autor: Sanja Dragićević Babić Novinar: Ana Pendić Stanković Snimatelji: Duško Perić, Goran Damljanović Montaža: Jovana Filipović.

Tema filma Za kralja i otadžbinu“ je povratak iz emigracije bivšeg kaplara jugoslovenske vojske u otadžbini, Milisava Janjića, koji se od 1941-1944. godine borio protiv okupatora kao pripadnik Ravnogorskog pokreta pukovnika Draže Mihailovića, a u tumačenju proslavljenog srpskog glumca Marka Nikolića.... Film prati dva toka, od kojih je jedan savremeni, koji tretira emotivni povratak iz SAD, obilazak Srbije, Šumadije, Tare, rodnih Zaovina i Ravne Gore, dok je drugi istorijska remininscencija na vreme i događaje iz 1941. godine, na okupaciju od strane Hitlerove Nemačke, na gubitak slobode i pojavu oslobodilačkih pokreta u Srbiji. Uloge: Nebojša Glogovac, Nenad Okanović, Marko Nikolić, Neda Arnerić, Lazar Ristovski, Milorad Mandić Manda, Nenad Jezdić, Nedeljko Bajić, ljiljana Stjepanović Režija: Radoš Bajić.

Povodom Vaskrsa, najradosnijeg hrišćanskog praznika, Radio-televizija Srbije prenosiće ponoćnu i jutarnju liturgiju na Vaskrs iz Hrama Svetog Save u Beogradu.... Hristovo vaskrsenje je temelj hrišćanske vere, obnova života, simbol neuništivosti duha na kome počiva vera u Boga. Vaskršnju liturgiju služiće patrijarh srpski gospodin Porfirije uz sasluženje beogradsko karlovačkog sveštenstva. Stručni konsultanti koji će tokom prenosa Vaskršnjih liturgija razgovarati sa komentatorkom Biljanom Radulović biće profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Pored Vaskršnjih liturgija RTS će prenositi i Vaskršnji koncert iz kripte Hrama Svetog Save koji će biti održan 07. maja u 20.00 časova. Ovaj koncert održava se sa blagoslovom patrijarha. Odgovorni urednik direktnih prenosa je Vesna Sladojević.